Thursday, December 23, 2021

Smotra čitalaštva za decu u dijaspori ,,Čitalići Slovca 2022“

Smotra čitalaštva za dijasporu ,,Čitalići Slovca 2022” organizuje se u 2022. godini uz podršku sajta „Slovce”.

Ko može da učestvuje?

Smotra je namenjena deci uzrasta od 6 do 14 godina koja uče srpski jezik u inostranstvu u nekoj od škola ili radionica srpskog jezika ili uče srpski jezik u inostranstvu kao maternji jezik pri osnovnoj školi koju pohađaju.

Kako se učestvuje?

Pažnja: Zadatak je i ove godine izmenjen!

U saradnji sa nastavnikom srpskog jezika, učenici odaberu jednu pesmu ili tekst iz jednog dela srpske književnosti po sopstvenom izboru ili sa sajtova npr.

http://www.digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka

http://www.childrenslibrary.org/icdl/AuthorList?lang=Serbian&ilangcode=en&ilang=English

U zavisnosti od nivoa poznavanja srpskog jezika, učenici mogu da učestvuju u jednoj od kategorija:

  • Osnovni nivo poznavanja srpskog jezika

Zadatak: Deca sa osnovnim znanjem srpskog jezika kreiraju najmanje 3 obeleživača za knjigu/knjige odabranog pisca.

  • Napredni nivo poznavanja srpskog jezika

Zadatak: Deca sa naprednim znanjem srpskog jezika osmišljavaju Organizacionu listu žurke jednog pisca sa svim pratećim propagandnim materijalom (pozivnica, plakat, tekst objave događaja, spisak aktivnosti za animiranje gostiju).


Radovi mogu da se prijave kao individualni ili grupni. U slučaju da je više dece radilo na jednom radu, nastavnik može da prijavi taj rad kao grupni rad.  

Kako se šalju radovi?

Za učestvovanje na Smotri, potrebno je da nastavnici srpskog jezika za svakog učesnika:

1. Naprave rad u pdf-fajlu na sledeći način:

  • Stranice dnevnika skeniraju ili fotografišu.
  • Dodaju na kraju svakog rada popunjenu i skeniranu Izjavu o autoru: (preuzeti ovde ili ovde).
  • Sve stranice rada i Izjavu o autoru pretvore u JEDAN pdf fajl npr. pomoću alata: https://jpg2pdf.com/

2. Popune prijavu za svakog učesnika ili grupu i pošalju rad.

  • Prijava i slanje radova preko linka.
  • Za prijavu su potrebni sledeći podaci: ime i prezime učesnika, škola/radionica, ime mentora koji garantuje za autentičnost rada, imejl mentora.
  • Naznačiti u koju kategoriju rad spada: osnovni ili napredni nivo poznavanja srpskog jezika, i da li je rad individualni ili grupni.

VAŽNO:

  • Uz svaku prijavu priložite samo JEDAN fajl tj. JEDAN link (ne više fajlova ili linkova odjednom).
  • Izjava o autoru mora da bude sastavni deo rada koji se predaje. Izjava o autoru je dostupna za preuzimanje (ovde ili ovde). Ako je rad grupni, na kraju rada treba da budu Izjave o autoru svakog učesnika pojedinačno. Radovi bez Izjave o autoru ne mogu da učestvuju na smotri.
  • Ako je pdf rad na Vašem disku i delite link na taj rad, podelite taj link sa svima (npr. Get link / Anyone with the link) kako bi svi članovi komisije mogli da otvore fajl. Jedino komsija će moći da pristupi radovima.  

Do kad mogu da se pošalju radovi?

Rok za dostavu radova je 8. april 2022.

Rezultati

Komisija će pregledati radove do kraja maja 2022. godine i proglasiti po tri najbolja rada u svakoj grupi, koji će biti objavljeni na sajtovima Slovce i Čitalići. Svi nagrađeni učenici će dobiti diplome i prigodne poklone.

Informacije

Više informacija se može dobiti putem imejla: slovceblog@gmail.com ili citalici.pisalici@gmail.com.

Privatnost

Za politiku privatnosti na sajtu Slovce posetite stranicu: http://slovce.blogspot.com/p/srpski-serbian.html 

Reading competition in Serbian language “Čitalići Slovca 2022"

Reading competition in Serbian language “Čitalići Slovca“ for children studying Serbian and living abroad is open until April 8, 2022. It is coordinated through Blog Slovce (www.slovce.com). The propositions are given in Serbian in blog Smotra čitalaštva za decu u dijaspori ,,Čitalići Slovca 2022“

Monday, April 26, 2021

Rezultati ,,Čitalići Slovca 2021’’

Ove godine, i pored korone, stiglo je puno radova, čak i od novih učesnika. Radovi su prelepi, inspirativni, zanimljivi i svi će biti nagrađeni.

 Zbog privatnosti učesnika, ovde je dat samo pregled škola koje su osvojile nagrade po kategorijama, a nastavnici će biti posebno obavešteni imejlom:

Osnovni individualni nivo

1.mesto Škola srpskog jezika u Parizu, Francuska i Srpska dopunska škola u Noverškoj

2.mesto Srpska dopunska škola u Stavangeru, Noverška; Škola srpskog jezika u Parizu; Dopunska nastava na srpskom jeziku, Ajslingen, Nemačka; Dopunska nastava na srpskom jeziku, Štutgart, Nemačka.

3.mesto Škola srpskog jezika u Parizu, Francuska i Dopunska nastava na srpskom jeziku, Štutgart, Nemačka; Dopunska nastava na srpskom jeziku u Rojtlingenu, Nemačka.


Napredni individualni nivo

1.mesto Škola srpskog jezika u Parizu, Francuska

2.mesto Škola srpskog jezika u Parizu; Dopunska nastava na srpskom jeziku u Zindelfingenu, Nemačka.

3.mesto Srpska dopunska škola u Stavangeru, Noverška; Srpska dopunska škola u Noverškoj; Dopunska nastava na srpskom jeziku u Zindelfingenu, Nemačka; Dopunska nastava na srpskom jeziku, Kirhajm, Nemačka; Škola srpskog jezika u Parizu; Dopunska nastava na srpskom jeziku u Kalvu, Nemačka i Dopunska nastava na srpskom jeziku u Zindelfingenu, Nemačka.


Osnovni grupni nivo

1.mesto Srpska dopunska škola ,, Sveti Sava”, Italija


Napredni grupni nivo

1.mesto Dopunska nastava na srpskom jeziku u Zindelfingenu, Nemačka; Dopunska nastava na srpskom jeziku, Kirhajm, Nemačka

 

Hvala svim nastavnicima i deci na trudu i učešću. Svojim divnim radovima su uspeli da nam ulepšaju situaciju u kojoj se nalazimo zbog virusa.

Results reading competition "Čitalići Slovca 2021’’

Reading competition ,,Čitalići Slovca 2021’’ is closed. We received a lot of beautiful works despite corona virus. The results are available in Serbian in post Rezultati ,,ČitalićiSlovca 2021’’

Saturday, February 27, 2021

Veliki gubitak za srpski jezik

Dragi moji,

Ovaj blog će biti drugačiji od svih prethodnih, jer je srpski jezik 19. februara 2021. izgubio velikog umetnika Đorđa Balaševića i ovaj tekst će biti njemu posvećen.

Bio je pesnik, poeta, romanopisac, pisao je srcem i dušom, a svoje misli je ispevao i time ih ovekovečio. U njegovom opusu su mnogi mogli da se pronađu, jer je pisao lako, iskreno, duboko, nepotkupivo… Slavio je ljubav i život. Stvarao je u nekoj drugoj dimenziji, koja je iznad ovozemaljskih poriva.   

Ovaj blog će biti ličan sa blagom dozom emocija, jer je pisan od strane njegove sugrađanke, ali i neposredan, jer je i on takav bio.

Uz Đoletove pesme smo odrasli, zaljubljivali se, patili, opraštali… Bio je uvek tu da svetu da malo boje, da neke neprevodive dubine prevede u reči, da ulije vetar u naša jedra…

Već duze vreme ,,bulevari sveta pamte muziku’’ mojih koraka podstaknuti njegovim motom bivstvovanja, ,,živeti slobodno, svetom se oriti”. Jednom kad spakuješ kofere dok ,,Đavo nad Novim Sadom pali svoja kandila”, pitaš se i godinama posle toga zašto je ,,i Bog pristao na to”. Odgovora na taj besmisao nema, a jedina uteha je bila satkana u njegov stih ,,Ratovi prolaze, a ljudi eto, ipak ostanu”. Za nas Novosađane, koji smo to zauvek u srcu ostali gde god živeli, mostovi imaju posebnu setnu notu. Pitala sam se kako će on jedan od naših izgubljenih mostova da opiše, jer ,,da se ne lažemo, nije to bio neki most od onih podignutih da bi se u njih gledalo”. A on je umeo čak i bolu da da smisao i tračak ljubavi pretvarajući sve to u stih ,,Ne, pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo i pod njima prvi put poljubilo”. I po tome ćemo ga, eto, pamtiti...

Đole je bio deo naše svakodnevice, citirali smo ga, pevali… Vraćajući se jednom prilikom u Novi Sad, jer ipak ,,jedna je varoš u koju se vraćaš”, na granici je carinik ,,zvaničan i krut”, videvši ulicu B. Ćosića  u mom pasošu, počeo da mi peva Đoletovu pesmu, umesto da samo lupi pečat i poželi srećan put. Ima li bolje dobrodošlice?!

Đole je bio svestrani umetnik i njegove priče i duboke misli s koncerata su davale dodatni smisao njegovim stihovima. Svaki put kad bi me neko pitao šta se stvarno dešavalo u bivšoj Jugoslaviji ili kako se to sada popularno zove Region (bezimeni), nisam znala kako da objasnim ,,Balkan krajem jednog veka”, gde ,,svako pleme crta granicu”. Onda sam negde čula jednu Đoletovu misao, koja je savršeno opisivala i moj stav: ,,Za pametnog čoveka je svaki rat unapred izgubljen.” Sve je time rečeno! A kako je teško tu rečenicu prevesti na strani jezik da precizno izrazi svu svoju težinu. Ipak, i približan prevod je bio dovoljan da svakom mom sagovorniku, bar na trenutak, ukaže na besmisao rata.

U svojim pesmama je ovekovečio i lokalizme. U njegovim pesmama se ,,vole”, kaže se ,,valda”, ,,kanda”, laju ,,kere varošanke”…To je davalo poseban šarm i slikovitost njegovoj poeziji, i bilo je, izgleda, svima razumljivo. Koliko je Đole bio shvaćen i prihvaćen, vidi se po oproštaju koji nijedan umetnik na tim prostorima nikad nije imao. Spojio je u februaru 2021. po poslednji put taj (bezimeni) Region i nas u rasejanju, koji smo ostali željni njegove poezije dok nas bude. I po tome je postao večan.

A oni koji ga nisu voleli, a bilo ih je i ima ih… Oni su se, ipak, bavili njime besomučno analizirajući i odmeravajući svaki njegov stih, izjavu, upotrebu (ij)ekavice, burno iskazujući svoje nezadovoljstvo verovatno zbog neminovnog prepoznavanja sebe u njegovim pesmama. To pokazuje koliki je trag ostavio, jer svi znamo da ,,samo lepo možeš ružiti” i da ,,zavist valja i zaslužiti”.  

Po meni, trebalo bi njegov obiman opus uvrstiti u obaveznu lektiru. Ne dugujemo to samo njemu, već i sebi i našim potomcima da bi ovekovečili jedan period naših života, da bi se naši naraštaji pronalazili u bezvremenskoj ljubavi opisanoj u tim poemama i romanima, a i da bi naučili da iskažu svoje misli i da vole svim srcem, kao što je i on voleo.  

Ovaj blog nije zamišljen da bi se na njega reagovalo, osim ako ne želite nešto pozitivno da dodate, već da podstakne nastavnike, učitelje i umetnike u matici i dijaspori da ne čekaju da Balašević postane deo zvanične lektire, već da uvrste njegove pesme u priredbe, recitale i sve svečanosti gde se slavi ljubav.

 

A great loss for Serbian language

On February, 19, 2001 Serbian language lost a great writer, poet, and artist Đorđe Balašević. He celebrated love and life in his multidimensional poems. A blog in Serbian "Veliki gubitak za srpski jezik" was written to encourage teachers and artists to include his poems in performances, recitals, and all ceremonies that celebrate love.